Kritska arhitektura - Vrsta: Seminarski | Broj strana: 7 | Nivo: Visoka turistička škola strukovnih studija
Ovo je pregled DELA TEKSTA
rada na temu "Kritska arhitektura". Rad ima 7
strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz
rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je
samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja.
Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U
tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA
KULTURNO NASLEĐE I TURIZAM
Tema: KRITSKA ARHITEKTURA
Dr Sanja Pajić Milica Nikolčić
6/2010
Sadržaj
Uvod . . . . . . . . . . . 2
Arhitektura na Kritu . . . . . . . . . 2
Palata Knosos . . . . . . . . . 4
Druge palate na Kritu . . . . . . . . 5
Zakljucak . . . . . . . . . . 6
Literatura . . . . . . . . . . 7
Uvod
“Nasred dubokog mora uzdiže se jedna prijatna zemlja, ostrvo Krit, nastanjeno
mnogobrojnim stanovnicima koji žive u dvadeset gradova i govore razne jezike.
Ima tamo Ahajaca i plemenitih Eteokrita, Kidonaca, Doraca sa lepršavim
perjanicama i Pelazga iz božanstvene rase. Među gradovima je najznačajniji
Knosos, gde je godinama vladao Minos koji je smeo da razgovara sa velikim
Zevsom!
Kada se Sredozemnim morem zaplovi severozapadno od Egipta prvo što se ugleda je
ostrvo Krit. Krit je mesto na kome se razvila prva evropska urbana kultura i
civilizacija. Vreme procvata Minojske civilizacije prostire se od oko
2000.g.p.n.e. do 1400. g.p.n.e. Postojanje urbane kulture potvrđuju dokazi o
razvoju najznačajnijih obeležja civilizacije – pisma i utvrđenih gradova. Zbog
pogodnog položaja u Istočnom Mediteranu i prijatne klime ovo ostrvo je bilo
idealno mesto za mnoge narode koji su plovili morima. Tu su se ukrštali glavni
putevi ka Evropi, Maloj Aziji i severu Afrike, pa je Krit bio luka za sve
brodove koji su ovuda plovili. Zbog toga su se ovde susretale, ukrštale i
uticale jedna na drugu kulture sa Bliskog Istoka, iz Egipta i Evrope. Dugi
period godina, čak do XIX veka jedini izvor informacija o Kritu je su bila
Homerova dela i za Evropu je priča o Kritu bila samo legenda. Međutim, jedan
engleski arheolog, Ser Arthur Evans, verovao je da tu ima nešto više od mita.
Upravo je on i došao do senzacionalnih otkrića gradova i palata na Kritu krajem
XIX i početkom XX veka. Takođe, on je bio čovek koji je nazvao ovu civilizaciju
Minojska prema legendarnom kralju Minosu iz legende o Minotauru. Elementi ovog
mita su glavna obeležja Minojske arhitekture i civilizacije – labrint (labris)
i konsekvativni (posvećeni) rogovi. Pored arhitekture, bavili su se i zidnim
slikarstvom(al fresco), skulpturom i primenjenom umetnošću, gde je
najznačajnija keramika(fajans).
Arhitektura na Kritu
Arhitektura je najvažniji vid kritske umetnosti koja je svoj vrhunac dosegla u
srednjeminojskom periodu(2100.-1550. g.p.n.e.). U periodu rane minojske
kulture, Krićani nisu mnogo odmakli od nivoa neolitskog seoskog života. Glavne
principe za svoju arhitekturu doneli su iz Male Azije, stim što su im dali
svoje tumačenje i primenu.
Da bi se razumela Kritska arhitektura mora se znati legenda o Munotauru. On je
bio mitsko biće, sa glavom bika i telom čoveka, rođeno iz “nastrane” ljubavi
kritske kraljice. Živeo je u lavirintu koji je konstruisao mitski arhitekta
Dedal. Lavirint vodi poreklo od grčke reči labris koja se koristi za sekiru sa
dvostrukim sečivom, koja je bila zaštitni znak Krita. Bik je bio sveta
životinja na Kritu i on se kroz umetnost i arhitekturu prikazuje i u vidu
konsekvativnih rogova koji predstavljaju zamenu za njegovu figuru. Lavirint i
konsekvativni rogovi su dva glavna obeležja kritske arhitekture. Javlja se i
motiv ptice golubice koji ima religioznu simboliku.
...
---------- OSTATAK
TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!